Лаза Костић и Езра Паунд у драми „Homo volans“ Ненада Прокића
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.175.15Кључне речи:
Езра Паунд, Лаза Костић, Ненад Прокић, поезија, аналогија, интертекстуалност, цитатност, еклектицизам, еротизамАпстракт
У раду се проблематизује дословно фрагментарно преношење стихова Езре Паунда у структуру драме Homo volans Ненада Прокића. Главно обележје овог цитатног, интертекстуалног поступкa јесте поливалентни, интелектуални, естетички драмски дијалог с књижевном традицијом. Најпре се откривају директни и индиректни цитати, алузије и парафразе, свесне или подсвесне интенције аутора. У раду се анализирају интертекстуалне и семантичке везе уочене у структури Прокићеве драме. Фикционално-поетски лик Лазе Костића сагледава се у драми кроз драмско лице Песника у релацији према песништву Езре Паунда, чији су цитати приписију различитим ликовима. Рад обухвата компаративно засновани увид и типолошке аналогије успостављене на основу утврђених корпуса цитираних, али необележених Паундових стихова и њихове контекстуализације у Прокићевом комаду. У раду су побројане и неке елементарне подударности и сличности у домену поетичких и биографских података Лазе Костића и Езре Паунда. Нарочита пажња посвећена је анализи лика означеног именом Ballatetta и Паундове песме која је истоветно насловљена, а такође је цитирана у драми. Овај песнички облик показује најуверљивије „мозаик интертекстуалности“ и постмодернистички поступак у изградњи драме који Прокић доследно спроводи.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


