Иза сатире приповетке „Задатак овог преводиоца” Тода Хасака-Луја: зачарани круг књижевности на „опскурним” језицима
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.177.16Кључне речи:
циркулисање књижевности, књижевност у преводу, светска књижевност, социологија превођења, српска књижевност, српски језик, Англосфера, књижевно тржиште, комерцијализам, теорија пољаАпстракт
Приповетка „Задатак овог преводиоца” (2005) аутора Тода Хасака-Луја прати рад необичног „преводилачког института”, где тек свршени студент Бен ради као преводилац са, како наратор каже, „опскурног” балто-словенског језика који једва разуме мада га је учио на факултету. Иако је име „опскурног” језика неизречено, опис указује на српскохрватски и његове наследнике.
Узимајући приповетку Хасака-Луја као полазну тачку у формулисању хипотеза, овај есеј бави се српским контекстом у намери да прикаже статус маргинализоване националне књижевности у ширем културном оквиру англофоних земаља. У начелу, приступ је социолошки будући да рад испитује улогу коју образовне установе, издавачка индустрија, као и опште читалаштво играју у процесу културне крос-контаминације. Материјал за квантитативну анализу сакупљен је из разних база података, статистичких извештаја и других електронских извора, док основ за квалитативну анализу чине интервјуи и текстови преводилаца, професора и издавача који су активно укључени у процес посредовања.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
