Лирски простори Османског царства

Аутори

  • Ljiljana Pešikan Ljuštanović Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду

##doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.181.1

Кључне речи:

простор, свој – туђ; близак – далек; људски – демонски, граница, митско, историјско

Апстракт

На примеру лирских збирки Вука Стефановића Караџића (СНП I; СНП V; СНПр I) рад испитује на који начин простори Османског царства улазе у обликовање простора усмене лирике, односно колико певач препознаје или не препознаје геополитичку природу простора, именованих и неименованих (у овом случају, конкретно, њихово припадање Османском царству); колико то припадање/неприпадање утиче на обликовање простора и позицију човека у њему; колико простор бива примарно доживљен у светлу архаичних бинарних опозиција: свој – туђи; близак – далек; људски – демонски, али и како се те опште бинарне опозиције конкретизују и историзују у песми, нарочито у граничним зонама Царства и у историјски преломним временима.
Предмет испитивања били су и лични микропростори обележени припадношћу оријенталном начину живота или именима и титулама који имплицитно сведоче о присуству Османског царства и његовом утицају на живот и животне просторе хришћанског живља. Очекивало се да ће овај тип истраживања показати колики је (у конкретној грађи) утицај историјског и културног искуства на обликовање простора у усменој лирици и осветлити везе и контакте муслиманског и немуслиманског света у њиховој сложеној амбиваленцији.

##submission.downloads##

Објављено

2024-04-02

Број часописа

Год. 55 Бр. 181 (2023)

Рубрика

Читање традиције

Лиценца

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).

Како цитирати

Лирски простори Османског царства. (2024). Књижевна историја — часопис за науку о књижевности, 55(181), 13–34. https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.181.1