Дискурси о Новој муслиманки у женским часописима у Краљевини СХС/Југославији (1918–1941)

Апстракт

Нова држава основана непосредно по окончању Првог светског рата – као резултат како слома две империје у самом рату тако и (пред)ратних југословенских пројеката – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевина Југославија), укључила је области које су припадале веома различитим друштвеним, политичким и културним сферама. Поред аустроугарске, италијанско-медитеранске и грчко-византијске сфере, велики део територије био је дуго под владавином Османског царства, а одређени делови државе и даље под непосредним културним утицајем ислама, односно под деловањем шеријатског права. У тренутку кад су женски покрети почели да се (ре)организују, а уреднице новопокренутих феминистичких часописа обнављале расправу о еманципацији жена, положај жена у традиционалном муслиманском миљеу идентификован је као изазов модернизацији и текућој феминистичкој борби. У овом раду се зато усредсређујем на чланке посвећене муслиманским женама, примењујући анализу дискурса, и то посебно анализу минималних идеолошких дискурзивних конструката, које називам идеологемама. Аргументација се заснива на примерима из три утицајна и репрезентативна часописа: Женски покрет (1920–1938), Жена и свет (1925–1941), и Жена данас (1936–1940). Циљ рада је да објасни зашто је портретисање муслиманских жена имало привилеговано место у југословенској феминистичкој и женској штампи, те како су се тумачења разликовала с обзиром на феминистичку идеологију одређеног женског покрета (грађанско-радикална, умерена, лево-феминистичка) и уређивачку политику одговарајућег часописа.