„Под водом вришти. Под водом лај”. Конструкција родног идентитета у Хасанагиници – од драме Љубомира Симовића до представе новосадског позоришта
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.181.11Кључне речи:
Љубомир Симовић, савремена српска драма, позориште, народна књижевност, Стеријино позорје, родне студије, компаратистикаАпстракт
Рад представља компаративну анализу драме Хасанагиница (1973) Љубомира Симовића и њене сценске адаптације у извођењу ансамбла Новосадског позоришта (драматуршкиња Ведрана Божиновић, редитељ Андраш Урбан), овенчане Стеријином наградом за најбољу представу 2019. године. Тумачи се конструкција родног идентитета мушких и женских ликова, заснована на народној балади, чија се полазишта у драми и представи уметнички надграђују. Модернизацијом уметничког поступка и коришћењем драмских изражајних средстава, Хасанагиничина судбина се с индивидуалног плана преноси на општи, представљајући универзалну људску судбину у савременим патријархалним и капиталистичким репресивним друштвима. Истиче се комплексан однос између фигура мушкарца-ратника и неименоване жене-мајке, које су подједнако потлачене због политичких, верских, националних и других интереса. Представа Новосадског позоришта приказује жену која се буни и пати, у њеним различитим хипостазама – од мајке и супруге до глумице. Хасанагиничина трагична смрт изазива својеврсну катарзу, док, с друге стране, Хасанагина судбина одсликава masculine stress изазван немогућношћу испуњења захтева породице и заједнице. Драма Љ. Симовића и њена позоришна адаптација приказују растрзану и унесрећену породицу, чија је трагедија заснована на законима које је нужно следити, али и мењати, кад престану да испуњавају сопствену функцију.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
