Играње Кафке: видеоиграчке адаптације дела Франца Кафке
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2025.57.185.3Кључне речи:
Франц Кафка, видео-игре, Metamorphosis, Playing Kafka, лудонаративно, кафкијанско, адаптацијаАпстракт
Стваралаштво Франца Кафке извршило је велики утицај не само на књижевност, већ и на друге наративне уметности попут филма, стрипа и одскора видео-игара. Упркос томе што је немало игара користило „кафкијанске“ заплете, теме или јунаке, доскора није било наслова који су били експлицитније адаптације Кафкиног дела. У последњих неколико година, међутим, појавило се неколико таквих видео-игара, које су дизајнирали махом независни (енг. indie) развојни тимови: The Franz Kafka Video Game (Denis Galanin, 2017), Metamorphosis (Ovid Works, 2020), The Metamorрhosis (Izmir Games Collective, 2020), Playing Kafka (Charles Games, 2024).
У раду ћемо се бавити тумачењем односа оваквих видео-играчких адаптација дела Франца Кафке с њиховим књижевним изворницима. Истраживање ће из угла теорије адаптације и интермедијалног лудонаративног истраживања покушати да дефинише који су елементи Кафкиног дела (стил, тематика, заплети) адаптирани у видео-играма и на који начин су дочарани у контексту механика игре, аудио-визуелног окружења и приповедне композиције. Такође, истраживање ће показати на које су се аспекте Кафкине поетике, односно на каква читања његовог дела ове видео-игре највише ослањале.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
