Идеолошке перспективе песничких збирки Карантин Раше Ливаде и Невријеме и друго Данијела Драгојевића
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2025.57.185.6Кључне речи:
Раша Ливада, Данијел Драгојевић, идеологија, лирски субјект, религија, постмодернизамАпстракт
У раду се у компаративном контексту тумаче песме из збирке Карантин (1977) Раше Ливаде и Невријеме и друго (1968) Данијела Драгојевића. Посебна пажња се посвећује идеолошким перспективама које еманирају песнички текстови издвојених аутора. Идеологија се пре свега разумева у теоријском кључу Алтисера, Манхајма, те антрополошко-филозофских идеја које идеологију сагледавају, начелно казано, као „поглед на свет“. Најпре се анализира организација исказних инстанци у песмама Карантина, као и вишезначни идеолошки вектори који произлазе из корелације наизглед опречних импликација песама – из постмодерне демистификације „великих наратива“ и, с друге стране, специфичне носталгије за аксиолошком лествицом предмодерних времена. При тумачењу текстова Невријемена узима се у обзир корелација есејистички експлицираног ангажмана у књижевности и исказивања у самим песмама, прожетог сумњом у телеолошке смернице хришћанске заједнице. На крају се сагледавају либерална природа имагинације Карантина у иронијском осциловању између постмодерне оптике лирског субјекта и предмодерног хабитуса завршних исказивања у песмама. У случају Драгојевићеве збирке, фокус је на афицираности хришћанске слике света духом модерности који дестабилизује процес интерпелације хришћанском перспективом. У оба случаја реч је о настојањима да се очува одређена релеванција аксиолошко-идеолошке оптика подобне предмодерним временима.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


