Povedke NOB skozi prizmo intertekstualnosti
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.174.10Кључне речи:
folklorni narativ, pripovedanje, Drugi svetski rat, NOB, intertekstualnost, asimilacijska citirana perspektivaАпстракт
У чланку се анализира 55 приповедања о НОБ-у из 42. књиге збирке Гласови, која је настала као резултат систематичног сакупљања књижевног фолклора на словеначком етничком подручју под уредништвом проф. др Марије Станоник. Разматрање се ослања на теорију интертекстуалности коју у словеначкој науци о књижевности развија Марко Јуван, ослањајући се на научна сазнања Јулије Кристеве и Михаила Бахтина. Посебна пажња посвећује се интерпретацији компонената системског историјског предлошка и односа вредновања који се успоставља између предлошка и средине у којој настаје текст. У наративима који тематизују НОБ на историјски предложак упућују експлицитни показатељи. Историјски предложак се репродукује у средишњим мотивима (партизанство, мобилизација у немачку војску, живот цивилног становништва током Другог светског рата, усташе, прогнаници), а елементе предлошка могу преносити и споредни мотиви. Приповедачи често у приповедање уносе властита искуства, коментаришу и додатно објашњавају догађаје, резимирају, некада изражавају сумњу или чак признају властито незнање, тј. непознавање догађаја. У приповедањима је углавном остварена асимилацијска цитирана перспектива и потврђивање историјског предлошка. Слагање са предлошком приповедачи наглашавају помињајући приповедача претходног текста, именовањем непосредних учесника у догађају, описивањем ближњег места догађаја или једноставним коментаром у финалној позицији.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


