Филозофија као бодеж

Аутори

  • Dragan Stojanović Филолошки факултет Универзитета у Београду

##doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.171.1

Кључне речи:

Никола Милошевић, (психички и метафизички) харакири, психички бол, лепота стила, меланхолија

Апстракт

Рад је посвећен критичком читању и (пре)вредновању есеја „Метафизички харикири“ Николе Милошевића из 1967. године. Указује се на Милошевићево разликовање појмова психички и метафизички харикири, као и на теоријске конструкције Константина Леонтјева, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и Освалда Шпенглера, помоћу којих је Милошевић настојао да поткрепи своју тезу о филозофији као сечиву или бодежу којим филозоф рањава самог себе. Иако тај есеј Никола Милошевић није касније у својим књигама прештампавао, он је важан у оквиру целине његовог опуса, посебно кад је реч о његовом тумачењу такозване горке лепоте стила извесних песимистички односно меланхолично интонираних филозофских дела.

Референце

Milošević, Nikola. “Metafizički harikiri”. Vidici 9 (1967): 1, 15.

##submission.downloads##

Објављено

2020-12-15

Број часописа

Рубрика

Читање традиције