Филозофија као бодеж

Autori

  • Dragan Stojanović Филолошки факултет Универзитета у Београду

DOI:

https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.171.1

Parole chiave:

Никола Милошевић, (психички и метафизички) харакири, психички бол, лепота стила, меланхолија

Abstract

Рад је посвећен критичком читању и (пре)вредновању есеја „Метафизички харикири“ Николе Милошевића из 1967. године. Указује се на Милошевићево разликовање појмова психички и метафизички харикири, као и на теоријске конструкције Константина Леонтјева, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и Освалда Шпенглера, помоћу којих је Милошевић настојао да поткрепи своју тезу о филозофији као сечиву или бодежу којим филозоф рањава самог себе. Иако тај есеј Никола Милошевић није касније у својим књигама прештампавао, он је важан у оквиру целине његовог опуса, посебно кад је реч о његовом тумачењу такозване горке лепоте стила извесних песимистички односно меланхолично интонираних филозофских дела.

Riferimenti bibliografici

Milošević, Nikola. “Metafizički harikiri”. Vidici 9 (1967): 1, 15.

Pubblicato

2020-12-15

Fascicolo

Sezione

Читање традиције

Come citare

Филозофија као бодеж. (2020). Књижевна историја — часопис за науку о књижевности, 52(171), 11-19. https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.171.1