Магијски смеј Веселина Чајкановића у античким грчким ритуалима

Abstract

Ритуални смех представља недовољно истражен феномен, а нарочито је занимљив онај који се јавља у контексту смрти. Тој теми  ̶  магијском смеју, како је овај феномен назвао Веселин Чајкановић – овај истраживач посветио је посебну пажњу. У настојању да објасни тај ритуални чин, Чајкановић се позабавио његовим траговима и доступним компаративним фолклорним материјалом, пре свега из грчке антике и домаће фолклористике (али и шире), допунивши га радовима и записима српских етнолога. Његова теорија о магијском смеху као ритуалном чину, са специфичном функцијом и значењем у контексту смрти, послужила ми је као полазиште за истраживање овог феномена у ширем контексту античког грчког ритуала и културе у којима се наилази на спој смеха и смрти. У овом раду осврнула сам се на погребне ритуале, ритуале плодности и позориште, а за интерпретацију и разумевање ритуалног смеха ослонила сам се на теоријску концептуализацију озбиљног и пародијског Олге Фрејденберг, која успоставља дијалог с Бахтиновом теоријом карневала.