Часопис „Зенит“ као платформа зенитодадаизма

Abstract

Како је ова 2021. година велика годишњица „зенитне“ године наше авангарде – тачно један век од покретања Мицићевог часописа Зенит, у фебруару 1921, у коме се већ у другом броју најављује и постојање дадаизма, то је она јубиларна не само за зенитизам већ и за српски дадаизам. Поврх свега тога 2021. године је педесетогодишњица Мицићевог упокојења. Ни то није све: 1901. су рођени Драган Алексић и Анушка Мицић, према томе 2021. године је и сто и двадесет година од њиховог рођења, а шездесет година од смрти Анушкине. Зашто и откуд зенитодадаизам? Зенит, чији се први број појавио у фебруару 1921, врло брзо, већ од трећег броја, постаће платформа за промоцију дадаизма, коју ће Драган Алексић вешто користити, и тако ће бити све до разлаза са браћом Мицић, у априлу 1922. године. Но, кроз ту сарадњу рађало се нешто јединствено у нашој авангарди, спој два изма, зенитизма и дадаизма. Јединствено не само у српској уметности авангарде, већ и у оквирима европске. Свакако уникатан спој у дадаизму, покрету који ће од 1916. па све до дана данашњег протресати историју културе и цивилизације планетарно. Стога је овај рад и посвећен том сјајном споју изузетно занимљивих, несвакидашњих и јаких личности: Љубомира Мицића, Бранка Ве Пољанског и Драгана Алексића. Они су кључна имена у интеракцији два покрета. Осим Мицићевог Зенита, Алексић и Пољански су творци и четири дадаистичко-антидадаистичке ревије (Да-да-Танк, Дада џез, Дада-Јок, Зенит-Експрес Дада-Јок 2), које су српску авангарду уписале на мапу светског дадаизма.