Витман и Шели у есејима Анице Савић Ребац
DOI:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.175.7Parole chiave:
Аница Савић Ребац, Волт Витман, Перси Биш Шели, српска есејистика, енглеска поезија, историја идејаAbstract
Предмет анализе је есејистички рад Анице Савић Ребац посвећен темама из англоамеричке књижевности, при чему је пажња усмерена на три есеја у којима се разматра стваралаштво Волта Витмана и Персија Б. Шелија. Текстови се најпре посматрају из књижевноисторијске перспективе и у контексту времена у коме су настали. Уочава се ауторкино настојање да песнике повеже с поднебљем и културом из којих су потекли, али и с актуелним дешавањима у земљи и свету. Есеји се такође анализирају и као део стваралачког опуса Анице Савић Ребац у области филозофије и историје идеја. Посебно се издвајају они елементи Витманове и Шелијеве поетике који кореспондирају с појединим концептима обрађеним у филозофским и еротолошким студијама Анице Савић Ребац, а на које се и сама ауторка осврће и у овим текстовима.
Riferimenti bibliografici
[SKG]. "Proslave. Mesec dana engleske kulture". Srpski književni glasnik, n. s. 26:4 (16. 2. 1929), 319-320.
Aćamović, Bojana. Poezija Volta Vitmana u kontekstu književne avangarde u Srbiji (doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet, 2018.
Bartulović, Niko. "Problem jugoslovenskog književnog časopisa: povodom sećanja na Književni Jug". Letopis Matice srpske god. 103 knj. 322 sv. 1 (okt. 1929), 33-42.
Birger, Peter. Teorija avangarde. Preveo Zoran Milutinović. Beograd: Narodna knjiga/Alfa, 1998.
Konstantinović, Radomir. Biće i jezik 7. Beograd: Prosveta, Rad; Novi Sad: Matica srpska, 1983.
Ljubinković, Nenad. "Književni Jug 1918-1919". Književna istorija 2:6 (1969), 371-393.
Lompar, Milo. "Anica Savić Rebac kao istoričar ideja". Duh helenstva. Anica Savić Rebac. Ur. Milo Lompar, Irina Deretić. Beograd: Službeni glasnik, 2015, 5-63.
Matarić-Radovanov, Mirjana. "Anica Savić-Rebac kao prevodilac s engleskog jezika i naši književni časopisi u prvoj polovini ovoga veka". Prevodna književnost: Zbornik radova Šestih beogradskih prevodilačkih susreta. Beograd: Udruženje književnih prevodilaca Srbije, 1981, 174-177.
Nenin, Milivoj. "Književni 'Književni jug'". Letopis Matice srpske god. 193, knj. 500, sv. 3 (sept. 2017), 243-262.
Peković, Slobodanka i Svetlana Slapšak. "Istraživanja tradicije i stranih književnosti". Naučna kritika komparativističkog smera. Ur. Slobodanka Peković, Svetlana Slapšak. Novi Sad: Matica srpska; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1983, 7-64.
Savić Rebac, Anica. "Šele i universalni lirizam". Srpski književni glasnik, n. s. 26:7 (1. 4. 1929), 517-520.
Savić Rebac, Anica. Duh helenstva. Ur. Milo Lompar, Irina Deretić. Beograd: Službeni glasnik, 2015.
Savić, Anica. "Stogodišnjica Walta Withmana". Književni jug 4:2-3, 1919, 116-119.
Slapšak, Svetlana. Anica Savić Rebac kao tumač modernih književnosti. Studije i ogledi 1-2. Anica Savić Rebac. Ur. Darinka Zličić. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1988, 195-207.
Svirčev, Žarka. Avangardistkinje: Ogledi o srpskoj (ženskoj) avangardnoj književnosti. Šabac: Fondacija "Vinaver"; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2018.
Tokin, Boško. "U. S. A. = Poe, Whitman, Chaplin". Progres 1.128 (22. 10. 1920), 2-4.
Vest, Rebeka. Crno jagnje i sivi soko. Prevela Ana Selić. Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2017.
Vitman, Volt. "Vlati trave (1855): [Predgovor]". Prevela Bojana Aćamović. Polja 60:493 (2015), 70-84.
Vučković, Radovan. Poezija srpske avangarde. Beograd: Službeni glasnik, 2011.
Vuletić, Ljiljana. Život Anice Savić Rebac. Beograd: izdanje autorke, 2002.
Wilson, Woodrow. President Woodrow Wilson's Fourteen Points, 2008. Link 9. 2. 2021.
Dowloads
Pubblicato
Fascicolo
Sezione
Licenza
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
