Косовско опредељење као поетска, духовна и национална вертикала
Бошко Сувајџић. Кључ од Косова, књ. 207. Београд: Албатрос Плус, 2021, 494 стр.
DOI:
https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.180.15Abstract
Када су 1921. године Станислав Винавер и Тодор Манојловић покренули Библиотеку „Албатрос“, имали су визију да њене странице испуне „дела интуиције, било песничке, било мислилачке“, у којима ће се испољавати „цео човек и цела душа“, изразом који искључује две крајности – на једној страни пуку забаву, а на другој строгу дидактику. После дугог низа од преко две стотине значајних наслова, издавачка кућа „Албатрос Плус“ обележила је 100 година од покретања поменуте едиције управо како доликује – објављивањем монографије Кључ од Косова Бошка Сувајџића, које је Министарства културе и информисања Републике Србије препознало као капитално дело у области културе. Ова истовремено и „песничка“ и „мислилачка“ књига из различитих углова сагледава и откључава „целу душу“ народа – косовску парадигму српског националног бића. Бошко Сувајџић је представља као дијахронијску вертикалу, идентитетски стуб ослонац, српски axis mundi, који се пружа од митских и легендарних исходишта поимања Косовске битке, кроз фолклористичке представе о овом догађају, преко књижевноуметничких варирања идеје, до социо-политичких и етнопсихолошких интерпретација „косовског националног опредељења“.
Riferimenti bibliografici
Boško Suvajdžić, Ključ od Kosova, knj. 207, Beograd: Albatros Plus, 2021, 494 str.
Dowloads
Pubblicato
Fascicolo
Sezione
Licenza
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
