Роман Тврђава Меше Селимовића и оријенталне књижевности
DOI:
https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.181.4Parole chiave:
Меша Селимовић, Дервиш и смрт, Тврђава, Мула Мустафа Башескија, Љетопис, интертекстуалност, оријенталне културе, суфијска филозофијаAbstract
Рад се бави интертекстуалним везама између романа Тврђава Меше Селимовића и оријенталних књижевности, као и утицајима оријенталне културе и суфијске филозофије на овај роман. Полазећи од метапоетичких исказа самог Селимовића, који је говорио да је Љетопис Мула Мустафе Башескије (1731–1809) дело које представља темељну грађу за писање романа Тврђава, рад настоји да објасни на који начин ово дело – настало на простору Босне и Херцеговине у оквиру оријентално-исламских књижевности и културе, а написано на турском језику – комуницира с романом Тврђава. Рад затим показује како роман успоставља интертекстуалне везе с Кур’аном, као светом књигом ислама, као и са делима оријенталних песника и филозофа. Коначно, рад указује на специфичан утицај суфијске филозофије, а нарочито хамзевијског реда, чијим историјским и политичким значајем се Тврђава бави у појединим својим аспектима.Једна од кључних идеја суфизма и дервишке поезије је Љубав као апсолут, са чиме комуницира и текст романа, указујући на то да је љубав за ликове једина сигурна тврђава.
Dowloads
Pubblicato
Fascicolo
Sezione
Licenza
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
