Италијански сарадници Mеђународне Ревије за балканске студије
DOI:
https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.181.9Parole chiave:
италијанско-српски односи, балканологија, Балкански институт, мултидисциплинарност, мултикултуралностAbstract
Тема овог рада је допринос италијанских истраживача периодичној публикацији Балканског института, Међунарoдној ревији балканских студија (Revue internationale des etudes balkaniques), која је излазила у периоду од 1934. до 1938. године. Циљ овог истраживања је да се, с једне стране, дефинишу интересне сфере италијанских истраживача у оквиру балканологије као науке, а с друге, да се на примеру једне групе радова покаже мултидисциплинарни приступ овог пројекта. Почетна тачка истраживања био је Архив Југославије у Београду, у чијем је фонду 101, фасцикли 6, сачувана преписка коју је Институт водио са својим сарадницима широм Европе. Затим су сакупљени и анализирани сви чланци италијанских аутора у свим издањима Ревије (сачуваним и доступним у читаоници Народне библиотеке Србије у Београду). Уз помоћ мемоара Ратка Парежанина о оснивању и раду Института и директног приступа изворима у Архиву и Библиотеци, састављен је преглед доприноса Италијана овом историјски значајном пројекту за подручје Балкана.
Riferimenti bibliografici
“Pisani, Vittore”. Enciclopedia Italiana. https://www.treccani.it/enciclopedia/vittore-pisani_%28Enciclopedia-Italiana%29/ 2. 6. 2022.
“Tagliavini, Carlo”. Enciclopedia Italiana. https://www.treccani.it/enciclopedia/carlo-tagliavini_%28Enciclopedia-Italiana%29/ 4. 6. 2022.
„Damiani, Enrico“. Dizionario Biografico degli Italiani. https://www.treccani.it/enciclopedia/enrico-damiani_(Dizionario-Biografico)/ 20. 6. 2022.
Alessio, Giovanni. „Preillirico darra/derra, „terra, landa”“. Revue internationale des etudes balkaniques 5 (1937): 249–251.
Damiani, Enrico. „Ancora sulla trascrizione dei nomi cirillici in caratteri latini sotto l’aspetto biblioteconomico e bibliografico”. Revue internationale des etudes balkaniques 6 (1938): 617–623.
Ferrero, Guglielmo. „L’empire romain dans les Balkans“. Revue internationale des etudes Balkaniques 2 (1935): 98–102.
Mohrmann, Christine, Bruno Migliorini & Massignon. “Linguistic Studies Abroad”. Word 2. 1 (1946): 72–80. DOI: 10.1080/00437956.1946.11659278
Parežanin, Ratko. Za balkansko jedinstvo: osnivanje, program i rad Balkanskog instituta u Beogradu (1934–1941). Minhen: Emigrantska izdanja, 1980.
Pisani, Vittore. „La posizione liguistica del macedone“. Revue internationale des etudes balkaniques 5 (1937): 8–32.
Pisani, Vittore. „Una parola greca di probabile origine macedone: µάγειρος”. Revue internationale des etudes balkaniques 1 (1934): 255–259.
Ristović, Milan. Mussolini ante portas: italijanski fašizam i jugoslovensko susedstvo (1919-1925). Beograd: Službeni glasnik, 2021.
Sforza, Carlo. „La vie politique dans les Balkans“, u Revue internationale des etudes balkaniques 2 (1935): 5–8.
Tagliavini, Carlo. „Miscellanea etimologica balcanica“. Revue internationale des etudes balkaniques 1 (1934): 165–171.
Tagliavini, Carlo. „Miscellanea etimologica balcanica“. Revue internationale des etudes balkaniques 3 (1936): 191–194.
Urošević, Uroš. „Between Orientalism and Realpolitik: Serbia in writings of Edoardo Scarfoglio and Carlo Sforza“. Serbian – Italian relations: History and Modern times. Ur. Srđan Rudić, Antonelo Bijadžini i Biljana Vučetić. Beograd: Istorijski institut, 2015, 101–121.
Dowloads
Pubblicato
Fascicolo
Sezione
Licenza
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
