Kако екранизовати филозофију? Случај Браће Карамазових

Autori

DOI:

https://doi.org/10.18485/kis.2025.57.186.18

Parole chiave:

Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевски, Ричард Брукс, Иван Пирјев, атеизам, антитеизам, љубав, екранизација књижевног дела

Abstract

Идејна основа романа Браћа Карамазови темељи се на двије равни: а) атеистичко-антитеистичкој коју, као два различита мотивациона тока, зачиње Иван Карамазов и б) рајској перспективи заснованој на опросту и љубави која се наративно и филозофски уобличава у поглављу Руски монах, те, имплицитно, и кроз ликове Аљоше и Димитрија Карамазова. Циљ истраживања јесте да утврдимо да ли су, у којој мјери и на који начин ове двије равни присутне у америчкој и руској екранизацији Карамазових. Концентрисаћемо се, дакле, на америчку филмску адаптацију овог романа у режији Ричарда Брукса (Richard Brooks) из 1958. и руску екранизацију у режији Ивана Пирјева (Ива́н Пы́рьев) из 1969. године. Посљедично, питаћемо се у којој мјери медиј условљава структуру приказивања и саопштавања комплексних мисаоних цјелина и какве посљедице то оставља по смисао (књижевног/филмског) умјетничког дјела у цјелини.

Pubblicato

2026-01-14

Come citare

Kако екранизовати филозофију? Случај Браће Карамазових. (2026). Књижевна историја — часопис за науку о књижевности, 57(186), 363–392. https://doi.org/10.18485/kis.2025.57.186.18