Дигитализација у служби дисеминације научних публикација у хуманистичким и друштвеним наукама у Србији
Емпиријски налази
DOI:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.175.17Parole chiave:
дигитални репозиторијуми, друштвене науке, хуманистичке наукеAbstract
Трансформација дигиталних технологија довела је до мењања начина дисеминације научних резултата. С напретком Интернета, јавиле су се и врло изражене потребе научних радника за местом у дигиталном свету које ће окупљати различите дигиталне материјале и које ће омогућити ваљану размену идеја, мишљења и повезивање истраживача из истих или сличних области деловања. Први дигитални архиви, односно дигитални репозиторијуми, јављају се још 1991.године, а у годинама које долазе након ње, експанзија ових система напредује у складу са развојем различитих софтверских решења. У овом раду, представљени су резултати истраживања Дигитализација научних резултата у друштвеним и хуманистичким наукама, које је спроведено уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Циљ рада је да се утврди ниво навика и преференција истраживача из друштвених и хуманистичких наука у употреби дигиталних репозиторијума са територије Републике Србије.
Dowloads
Pubblicato
Fascicolo
Sezione
Licenza
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
