Архитектура у часопису „Зенит“
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.175.10Кључне речи:
архитектура, Зенит, авангарда, уметност у Краљевини СХСАпстракт
У раду ће бити речи о програмском одређењу авангардног југословенског часописа Зенит (1921–1926) према савременој архитектури и примерима зенитистичке концепције архитектуре, као и пројектима који их илуструју. Зенитистички приступ архитектури очитовао се у (1) одабиру репродукованих илустрација интернационалне архитектуре; (2) објављеним преводима програмских текстова европске и руске авангарде који се тичу архитектуре; (3) зенитистичким текстовима на тему архитектуре или коментарима југословенских аутора на савремену архитектуру; (4) пројектима зенитистичке архитектуре Јо Клека, односно Јосипа Сајсела (Josip Seissel). Рад компаративном анализом мапира зенитистичке идеје о архитектури које се махом ослањају на идеје руског конструктивизма – пре свега Иље Еренбурга (Илья́ Григо́рьевич Эренбу́рг) и Ел Лисицког (El Lissitzki), неопластицизма Теа ван Дезбурга (Theo van Doesburg), Баухауса – Валера Гропијуса (Walter Gropius), и модернистичке архитектуре Адолфа Лоса (Adolf Loos). Такође, студија анализира помоћу формалне анализе аутентично зенитистички приступ архитектури, присутан у теорији и примењен у пројектима јединог зенитистичког архитекте Јо Клека. У раду је изнета хипотеза да се у два пројекта за Зенитеум примећује аутентичност зенитистичке архитектуре која лежи у реинтерпретацијама традиције локалне архитектуре на авангардан начин илуструјући визионарски приступ уметности који су зенитисти неговали.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


