Прошлост и садашњост у збирци прича Маргарет Атвуд „Савјети за преживљавање у дивљини“
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.175.16Кључне речи:
прошлост, садашњост, историја, традиција, успомене, историзам, историографијаАпстракт
Збирка Маргарет Атвуд Савјети за преживљавање у дивљини (1991) садржи десет прича које се, између осталог, баве и начином на који се прошлост и садашњост преплићу у људском животу. У већини ових прича средовјечне жене осврћу се на догађаје из њихове давне или ближе прошлости који су их обликовали као особе и утицали на њихове садашње животе. Ове јунакиње, са сигурне временске дистанце и са већим животним искуством, коначно су способне да схвате ове кључне догађаје, што им даје могућност да их ревидирају и поново испричају. Поред тога, неке од прича спомињу историјске догађаје или личности који се рефлектују у животима ликова, на основу чега се долази до закључка да људи стално понављају грешке својих предака.
Уводни дио овог рада анализира однос историје и књижевности као два жанра која обрађују исте или сличне теме из различитих перспектива и на различите начине. Прво се износе нове спознаје о историји као науци до којих су дошли припадници покрета нови историзам предвођени његовим оснивачем Стивеном Гринблатом. Овај сегмент се завршава освртом на историографску метафикцију као новији књижевни жанр који преиспитује историјске догађаје узимајући у обзир чињеницу да историју углавном пишу побједници, и то на начин на који то одговара њиховим циљевима. Стога овај књижевни жанр, који се може сматрати модерним обликом традиционалног историјског романа, омогућава некад потчињеним, маргинализованим и обесправљеним групама да изнесу своју верзију историјских догађаја. Други сегмент увода разматра питање да ли је тачније или истинитије знање које се може наћи у историјским уџбеницима од оног које се црпи из књижевних дјела, о чему су некада давно размишљали и Аристотел и сер Филип Сидни. Такође се говори и о утицају садашњих сазнања на тумачење историјских догађаја, односно о добрим и лошим странама презентизма.
Централни дио рада посвећен је начину на који су прошлост (историја) и садашњост повезани у причама Маргарет Атвуд. Разматрају се личне или глобалне промјене које доноси пролазак времена, кључни догађаји који заувијек мијењају живот јунакиња, непоузданост успомена те потреба за ревизијом прошлости и причањем нових (и)сторија, као и значај традиције у свакодневном животу. С обзиром на то да је у фокусу рада прича „Доба олова“, која се заснива на једном истинитом историјском догађају — изгубљеној поларној експедицији енглеског капетана Џона Френклина — у овом дијелу се говори и о начину на који учимо историју, о документима, фотографијама и ексхумираним тијелима као тихим „свједоцима“ прошлости, о значају модерне технологије и науке за боље разумијевање историјских догађаја, о односу популарне и академске историје, те о неугодној спознаји да ријетко учимо из историје.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


