Словени у свету логике
Јанис Какридис, Аргументација код православних Словена у средњем веку, Ниш: Међународни центар за православне студије /Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, 2019, 269 стр.
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.175.21Кључне речи:
научна критикаАпстракт
Књига Јаниса Какридиса, уваженог професора и управника Славистичког института Универзитета у Берну Аргументација код православних Словена у средњем веку, мада већ својим насловом прецизно упућује на специфичну тематику којој је посвећена, може послужити и као приручник за онога ко хоће да се упути у опште проблеме теорије аргументације. Уводећи поступно најзначајније појмове старе и савремене логике и теорије аргументације, објашњавајући их и илуструјући пажљиво одабраним примерима, Ј. Какридис нас готово неприметно проводи кроз наслеђе средњовековне словенске преведене литературе. Изгледа нам да је кључ ове суптилности у вођењу кроз стару словенску литерарну и рукописну баштину у вишеструкој функционалности примера који се наводе. То ћемо одмах објаснити пре него што се усредсредимо на свако од седам поглавља ове књиге.
[...]
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
