Називи обичаја убијања стараца код Словена
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.176.2Кључне речи:
обичај, предање, убијање стараца, лексика, етнолингвистикаАпстракт
Рад се бави темом убијања стараца коју је, на основу записа неких античких аутора, у свом раду разматрао Веселин Чајкановић. Анализира се значење и мотивација назива којима се, у словенским народним предањима, означава обичај убијања стараца, за који се верује да је некад постојао. На основу више десетина таквих предања, записаних од половине XIX века па до наших дана, установљава се да такви називи постоје код Срба, Црногораца, Македонаца, Белоруса, Украјинаца и Руса. Њихова значења мотивисана су двама главним поступцима у промени социјалног статуса старијих мушкараца (очева) у одређеном узрасту, који су у предању приказани као убијање. Један поступак је ударање, најчешће тупим дрвеним предметом, одакле потичу називи: код Срба – лапот, бупе-лупе, пустенковање; Македонаца – колење; Украјинаца – лопањина; Белоруса – лоповштина; а други – вучење, одвожење (на санкама) код Белоруса, Руса и Украјинаца – сажать на лубок/на лубку вывозыть/на лубке отвозить/спускать стариков на санках. Руски регионални назив црвена смрт нема паралела у другим словенским језицима и вероватно је преузет из предања северних народа.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


