Translating the Non-Human: Ecosemiotic Interpretation of the Forest in the Poetry of Gennadiy Aygi

Abstract

Рад пружа оригинално виђење поезијe руског писца чувашког порекла, Генадија Ајгија, узимајући у обзир семиотичку улогу шуме у обликовању његовог стваралачког процеса и оригиналне употребе језика. Ранија критика углавном анализира природу, која се као тема често понавља у његовим делима, у контексту духовне вредности пејзажа у паганској религији песникових чувашких предака, као и његове тежње за сусретом с хришћанским Богом. Истовремено, Ајгијев неоавангардни песнички израз одражава утицај руских модерниста на његово стваралаштво. Конкретно, након пресељења у Москву 1953. године, упознаје се с делима Казимира Маљевича, Велимира Хлебњикова, Алексеја Кручониха и Бориса Пастернака. Такође је био у контакту с уметницима и писцима изван званичних културних кругова. Све до распада Совјетског Савеза, његове песме нису биле објављиване у домовини услед апстрактне форме и садржаја.